istraživanja
Dosad najpotpuniji pregled
Živorad Jevtić
|
|
Društveno-ekonomski i privredni značaj voda Valjevskog kraja
je nesumnjivo veoma veliki. Pri tome, već pomalo zaboravljamo koliko je naš čovek do nedavno, pored ostalog, znatno više koristio mehaničku snagu vodotoka, posebno u brdsko-planinskom području Valjevskog kraja. I najmanji brzi i plahoviti potočići i potoci, a pogotovu veće reke uzimajući u obzir i te kako i one ravničarske, bili su korišćeni za mlevenje žita u vodenicama potočarama, za valjanje sukna u valjaricama, struganje građe na stružnicama i druge potrebe. Svi ovi objekti narodne arhitekture, kojih sada ima u zanemarivom broju, već pripadaju prošlosti. Napušteni su i raspadaju se, a mnogi su potpuno nestali. S njima su nestali i svedoci vremena koje je zaustavljeno još gotovo samo na topografskim kartama starijih izdanja kao što su one iz 1967. godine, u razmeru 1:50:000. A tih objekata narodne arhitekture je zaista bilo mnogo. Ako se, kako smo dr Milivoje Maćejka i ja zabeležili u knjigama „Banja Vrujci” i „Mionica i Mioničani”, samo na pet malih vodotoka bile 32 vodenice, treba zamisliti koliko ih je moglo da bude na svim vodotocima Valjevskog kraja. Da li bi, pri tome, taj broj mogao da bude i iznad 400?
